Аудио књига на CD-у, у MP3 формату!

текст чита: Момчило Мурић
трајање: 1 сат и 4 минута
----------------------
Петар Кочић (1877-1916) је био српски песник, писац и политичар. Рођен је у селу Стричићи код Бања Луке (Босна и Херцеговина). Одрастао у Босни, гимназију завршава у Београду. Филозофију је учио у Бечу. Кратко време је био наставник у Скопљу. Сели се у Сарајево и ради као чиновник Просвете, али је убрзо отпуштен због учешћа у радничком штрајку и протеран у Бања Луку. Уочи анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, Кочић покреће лист "Отаџбина" у Бањалуци и ствара своју политичку групу која се борила против Аустрије и остатака феудалног ропства. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у народним масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика аустроугарског провинцијског босанског сабора у Сарајеву. Видевши у њему противника државе, државни органи су га често хапсили и кривично гонили. Уочи Првог светског рата на њему су примећени знаци душевног растројства, те је доведен у Београд на лечење. Умро је у београдској душевној болници за време окупације.

Давид Штрбац, главни јунак ове приповетке, је лик кога карактерише највише особина босанског сељака, од бунтовнииштва и превејаности до улагивања и лукавости. Суровост живота учинила је да се његова расположења међусобно преливају, да се мењају, најчешће свесно, а понекад и несвесно, али увек с одређеним циљем: исмејати представнике аустроугарске окупаторске власти и излити на њихове главе сав жуч и јед. Зато он није само представник сељака из Стричића, већ симболизује све сељаке у покореној Босни који пред судом не говори само у своје име и који зна да пред собом нема само два ситна чиновника окупаторског режима, већ читав режим. Ова свест је Давида поставила далеко изнад обичних свакодневних сељачких невоља - у центар општељудских брига, патњи, бола и несреће. Он својом речју, гримасом и гестом подвргава подсмеху читаву окупаторску власт. У Давидовом ставу према животу и његовим поступцима, огледају се особине једног народа који се вековима развијао под притиском ропства. Ако човек није у могучности да се бори против јачег физичком снагом, онда ће он то учинити надмудривањем.