Луксузно "књига" паковање, са пратећом књижицом!

Документарни филм "ЕКВ - Као да је било некад" је узбудљива и потресна прича о животу и смрти, стварању и зависности, љубави и мржњи, успону и паду.

Сви чланови креативног језгра ЕКВ умрли су у периоду 1992 - 2002. године. У тренутку смрти имали су 31 (Ивица Вдовић), 36 (Милан Младеновић), 38 (Бојан Печар), односно 43 године (Маргита Стефановић).

Нико од њих није оставио биолошке наследнике. С друге стране, тешко је пребројати ауторе који и данас стварају под утицајем овог бенда, иза кога је остало седам студијских и неколико концертних албума, међу којима и један снимљен 1986. у клубу „Кулушић“ у Загребу.

“ЕКВ - Као да је било некад“ није филм који говори само о трагичној судбини групе. У филму се први пут на експлицитан начин говори о бизарној повезаности режима бивше СФРЈ и роцк’н’ролла, посебно „новог таласа“. Учесници јасно и без оклевања говоре о артикулисаним путевима дроге који су полазили из комунистичког врха тадашње државе а завршавали у стваралачком процесу читаве неw wаве генерације у Београду.

Судбина Екатарине Велике јесте најтрагичнија, најинтригантнија и најважнија прича о узроцима и последицама, о почетку и крају. Као да је било некад.