У млину издвојеном од сеоских кућа и далеко од живота, у пустом и сировом амбијенту, живи старији човек са младом женом. Њему је наизглед добро, предано ради као пословођа, надзире неколико радника, зноји се, труди и верује да тако ствара и угодан амбијент за своју породичну срећу. Жена не мисли тако, а још мање осећа. Све јој је страно, одсутна је и пуна неодрђене чежње. Сви који ту долазе мисле да је несрећна или бар незадовољна, покушавају да јој се приближе и да је покрену из тог њеног мртвила. Она се брани све док не наиђе шофер који превози брашно и жито. У њој се јавља љубав, али пре него што је тога свесна, шофер је нестао из њеног света. Она се не предаје, почиње да верује у своју срећу, напушта мужа и одлази у град да тражи човека кога је заволела. Ту у граду, заокупљена својим осећањима, трага за њим, упознајући свет периферије, у коме жена налази само понижење. На крају, једино што може да учини је да се врати мужу у млин, одакле је узалудно побегла за својим илузијама...