У истарском селу живе само старци и деца. Они способни отишли су у градове или на привремени рад у иностранство. На сеоским имањима остала су њихова малолетна деца и деде и баке који су више терет него помоћ овим малим људима, принуђеним да одржавају домаћинство. У једној таквој породици драма настаје у тренутку када деда прими писмо од сина у којем му јавља о разводу и намери да се више не враћа кући. Он крије ту сурову истину од својих унучића, уверен да надања и снови помажу да се живи...